На дан када је по налогу Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду неселективно ухапшено 11 лица због урушавања надстрешнице на Железничкој станици Нови Сад, док надлежни државни органи раде свој посао ефикасније него у најразвијенијим земљама суоченим са сличним и горим несрећама, мала група локалних екстремиста најдрастичније је злоупотребила просторије МЗ Пожега.

Морбидном поруком - "Крваве су вам руке" - ова групица зелено-левих екстремиста наставља политику злоупотребе емоционалног шока грађана за најприземније политичке циљеве. У недостатку конкурентних политичких идеја и програма, следећи насилничке методе својих ментора из београдског "круга двојке", део опозиције у Пожеги на крајње непримерен, девијантан и неморалан начин покушао је да стекне јефтине политичке поене код грађана.

Док су "крваве руке" за једне политичко паролашење и начин да скрену пажњу на себе, крваве руке Халка Друштинца из Новог Пазара биле су стварност. Он је као радник фабрике "Искра метал" 2010. године у очају закуцао два ексера у руку јер тадашња власт њему и његовим колегама није могла да исплати дуговања по извршним судским пресудама.

Крваве руке Зорана Булатовића, председника Удружења текстилних радника у Новом Пазару, који је 2009. године одсекао себи прст и појео га јер је био гладан, биле су стварност. Крваве руке ојађеног Радивоја Атанасковића из Прокупља који је 2009. године у центру Београда одсекао домали прст на левој руци биле су сурова социјална стварност мафијашког досманлијског режима.

Захваљујући успешној економској политици Српске напредне странке и председника Александра Вучића, уз рекордну запосленост, из наше стварности ишчезле су крваве руке упропаштених радника и унесрећених породица. Данас их призивају и привиђају само они који кроз екстремизам и насиље покушавају да освоје власт.

Али чије су руке крваве, а чије главе празне најбоље ће оценити грађани на изборима.